Prema mišljenju mnogih stručnjaka koji se bave psiho-fizičkim razvojem dece, period do sedme godine smatra se najznačajnijim za razvijanje svih motornih i intelektualnih veština. Stoga bi roditelji , u skladu sa interesovanjima i sklonostima deteta, trebalo da posvete pažnju svakoj od tih veština pojedinačno. Nakon što ih nauče da samostalno ovladavaju osnovnim radnjama (umivanje, oblačenje, uzimanje hrane) i upoznaju se sa osnovnim pojmovima iz sveta koji ih okružuje, prvi sledeći korak roditelja je podsticanje kreativnosti kod dece.

Opšte je poznata činjenica da je dečija mašta izuzetno razvijena, da ona vole da stvaraju, kao i to da, podstaknuta prirodnom radoznalošću u najranijem uzrastu, imaju velike saznajne potencijale. U školama se deca uglavnom podstiču da razmišljaju na način koji bi doveo do tačnog rešenja, i pritom ona daju tačne ili netačne odgovore, zbog kojih budu nagrađeni dobrom ili prekoreni lošom ocenom. Zato je od izuzetnog značaja da se deca u predškolskom uzrastu stimulišu da razmišljaju drugačije, da im se ostavi prostora da u tim razmišljanjima pokažu svoju maštovitost i kreativnost, i da na taj način dolaze do rešenja. Ta rešenja neće uvek biti tačna, ali će ih osloboditi u komunikaciji sa svetom oko sebe i otvoriti im mogućnost da kasnije do rešenja ne dolaze uvek po ustaljenim šemama.

Genetika ima velikog uticaja na to da li će dete biti manje ili više kreativno. Ipak, kreativnost je poput mnogih talenata, ukoliko je ne razvijamo, neće biti od preteranog značaja samo zato što za nju imamo genetsku predispoziciju. Okruženje u kome dete odrasta je od izuzetne važnosti, a od podsticaja koji otuda dolazi zavisi u kom smeru će se dečija kreativnost razviti, kao i da li će se uopšte razviti. Ukoliko sredina podsticajno deluje na dete, ono će se osećati slobodnijim da ispolji svoju kreativnost i da je dodatno razvija. Ukoliko je dete konstantno izloženo modelima ponašanja i aktivnostima koje se odvijaju po jednom ustaljenom sistemu u kome dete poštuje pravila koja važe za sve i koja isključuju bilo kakvo odstupanje, njegova prirodna kreativnost će se polako gubiti. Ovaj proces je potpuno prirodan jer ukoliko detetu ne damo slobodu da bude drugačije i da na drugačiji način vidi svet oko sebe, ono će se navići da funkcioniše po pravilima grupe. Sve što od toga bude odstupalo delovaće mu neodgovarajuće ili neprimereno i činiće ga nesigurnim da ispolji svoju osobenost.

Važno je da deci dozvolimo da eksperimentišu, da postavljaju pitanja, da iskažu mišljenje, da otkriju svoje ideje, da ih objasne. Pritom je veoma važno da ih ne prekorevamo, da ne ismevamo njihova objašnjenja i definicije koje su vrlo često koliko komične, toliko i genijalne. Važno je uvoditi igre koje podstiču kreativnost. Roditelje uglavnom brine činjenica da za igru nemaju mnogo vremena. Međutim, ukoliko se dobro organizujete, sve je moguće postići.

Sa detetom se možete igrati asocijacija kada sređujete stan, ili se možete igrati rečima i bojama dok krečite ili farbate ogradu, možete da pronalazite vezu između pojmova koje vidite dok putujete gradskim prevozom. Ukoliko kuvate, možete dete da učite da razlikuje oblike i da zajedno smislite šta od njih možete da napravite. Dopustite detetu da samo bira muziku koju će slušati, da na svoj način tumači likove iz priča, da samo proceni šta je dobro, a šta loše. Budite sigurni da će znati. Za slučaj da ipak procenite da je potrebno da dete drugačije usmerite, učinite to bez prekora i navedite ga da sopstvenim razmišljanjem i zaključivanjem dođe do rešenja. Tako dete neće imati osećaj da ste mu nešto nametnuli, biće sigurno u sebe i imaće poverenja da sa Vama ponovo podeli svoje misli i kreativne ideje.

Leave Your Reply